Sve misli i dani koje cuvam za sebe

Najbolje je početi od početka. A ja bih da pišem priču... Ali stvarnu...

Moja priča počinje 1978. Sreli se dvoje na igranci,ona sa drugaricama, on sa drugarima.Odjednom je počelo neko guranje i Nju gurnuše u krilo Njemu. I počelo je. Ona samo 19, a on 21 ali posle 8 meseci  ljubavi On je zaprosio Nju. Brzo je prošlo to oko venčanja, bez velike pompe. Bili su mladi, imali su ljubav, a malo posle toga dobiše i sina. Posle 5 godina na svet sam stigla ja, a On i Ona su moji tata i mama. Mala buckasta garava, ali slatka. Tako su mi pričali ( a imam i slike). Elem, detinjstvo mi je bilo mnogo lepo. Iako sam odrasla u ratnim 90tim, bez mnogo hrane i uz stalno strahovanje, ipak mi je sve to ostalo u lepom pamćenju. Odrasla sam na selu, gde smo leti bili na reci, brali ljubičice ili pak ratovali pomoću jabuka i drugog voća. A zimi smo na brdu iza kuće pravili bunkere, i dok ne pomodrimo od zime i udaraca od grudvi nismo ulazili u kuću. Imala sam i tu sreću da mi je komšiluk pun dece, neke dobre ali i neke zlobne. Ma sve u svemu dečije posla. I druga baka mi je živela na selu pa sam i tamo uživala do mile volje. I da sad priznajem da sam bila jako razmažena i nemirna. To sad vidim hehe. Osnovna škola mi je u ok sećanju. Bila sam uvek odličan đak i samo su mi retki trenuci mogli pomutiti sreću. Sad opet iz ove perspektive vidim da je to smešno. A čudno je kako nam tada problemi izgledaju nerešivo. Nisam se baš nešto mnogo zaljubljivala u tom periodu, dok su moje drugarice bile prlično aktivne. Ja sam ostajala po strani i tek ponekad priznavala sama sebi da mi malo zbog ovog ili onog zaigra srce. Prvi put sam se zaljubila onako od istinski u 8 razredu.